Vikend, prvi sunčan dan 2011. godine, Beograd, u blizini Taša. Mama užurbano hoda i požuruje sina koji se vuče za njom: „Ubrzaj se malo, zatvoriće se igraonica!"
Gore pomenuta situacija me je i navela da počnem da pišem blog. Šokirana sam time da roditelji po lepom vremenu vode decu u igraonicu. Generalno ne razumem ni koncept da se napolje ne ide kada je hladno. Al 'ajd. Svaka budala zna da je biti napolju pre svega zdravo, da ne pričamo o drugim prednostima boravka na otvorenom, pogotovo u prirodi. Veliki broj roditelja bira lakši put, dete bace u igraonicu, oni na kaficu, mozak na ispašicu. I to je ok, ali samo kao povremeni izlet a nikako kao life style.
Beograd ima 65 parkova! Neke ni ne primećujemo iako svakodnevn prolazimo pored njih, a neki su zvezde turističke ponude Beograda. Da li ste znali da se prvi javni park oivičen ulicama Kneza Miloša, Nemanjinom i Balkanskom zove Finansijski park i da datira još iz 1864. godine, ili da se park kod Vukovog spomenika zapravo zove Park Ćirila i Metodija.
Park u kome moja kćerka provodi najviše vremena je Tašmajdanski park. Prvobitno kamenolom, Tašmajdan (turski taš - kamen, majdan - rudnik) je tek urbanističkim planom iz 1950. godine prvi put zamišljen kao park. Lagumi i pećine ispod Taša kriju ostatke starog rimskog vodovoda, rudnika kamena, crkvenih relikvija i kripti, vojnih skloništa i tunela. Ovde se nalazilo i staro Beogradsko groblje. Oko stare crkve Sv. Marka, srušene u bombardovanju 1941. godine, sahranjivani su velikani tog vremena Kolarac, Daničić, Jakšić, Josif Pančić, a medju poslednjima sahranjeni su Draga Mašin i Miloš Obrenović. Ovde se Srbija 1830. godine rešila turskog ropstva. Stariji istoričari čak tvrde da su mošti Sv. Save zapravo spaljene ovde, prostoru koji se tada nazivao Mali Vračar, a ne na današnjem Vračaru gde je sagradjen i hram ovom svecu.
Fotografije:
Gore pomenuta situacija me je i navela da počnem da pišem blog. Šokirana sam time da roditelji po lepom vremenu vode decu u igraonicu. Generalno ne razumem ni koncept da se napolje ne ide kada je hladno. Al 'ajd. Svaka budala zna da je biti napolju pre svega zdravo, da ne pričamo o drugim prednostima boravka na otvorenom, pogotovo u prirodi. Veliki broj roditelja bira lakši put, dete bace u igraonicu, oni na kaficu, mozak na ispašicu. I to je ok, ali samo kao povremeni izlet a nikako kao life style.
Beograd ima 65 parkova! Neke ni ne primećujemo iako svakodnevn prolazimo pored njih, a neki su zvezde turističke ponude Beograda. Da li ste znali da se prvi javni park oivičen ulicama Kneza Miloša, Nemanjinom i Balkanskom zove Finansijski park i da datira još iz 1864. godine, ili da se park kod Vukovog spomenika zapravo zove Park Ćirila i Metodija.
Park u kome moja kćerka provodi najviše vremena je Tašmajdanski park. Prvobitno kamenolom, Tašmajdan (turski taš - kamen, majdan - rudnik) je tek urbanističkim planom iz 1950. godine prvi put zamišljen kao park. Lagumi i pećine ispod Taša kriju ostatke starog rimskog vodovoda, rudnika kamena, crkvenih relikvija i kripti, vojnih skloništa i tunela. Ovde se nalazilo i staro Beogradsko groblje. Oko stare crkve Sv. Marka, srušene u bombardovanju 1941. godine, sahranjivani su velikani tog vremena Kolarac, Daničić, Jakšić, Josif Pančić, a medju poslednjima sahranjeni su Draga Mašin i Miloš Obrenović. Ovde se Srbija 1830. godine rešila turskog ropstva. Stariji istoričari čak tvrde da su mošti Sv. Save zapravo spaljene ovde, prostoru koji se tada nazivao Mali Vračar, a ne na današnjem Vračaru gde je sagradjen i hram ovom svecu.
Osim burne istorije po kojoj se može kopati u nedogled, Taš Beogradjanima nudi prvoklasnu gradsku oazu. Renoviranje Velikog Taša se ovih dana privodi kraju. Dva dečija igrališta su dobila novo ruho and we like it! Tu su i sprave za fitnes na otvorenom kao i ogradjen poligon za pse. Očekuje se još trim staza, kutak za šah, kutak za penzionere, nadstrešnica nad baštom restorana Šansa kao i info punktovi. A kao šlag na tortu dolaze dve bronzane skulpture, Milorada Pavića i azerbejdžanskog vodje Gajdara Alijeva kao i svetlosno-muzička fontana. Zvuči kič?
U javnosti su se već povele polemike o tome da nove postavljene klupe nisu u duhu Beograda, da su neudobne, da je posečeno previše zdravog drveća, da je restoran Madera proširio parking na račun travnate površine, da skulpturi azerbejdžanskog diktatora ovde nije mesto. Kritike je uvek na pretek. Ja preporučujem dva fenomenalna nova dečija igrališta, sa zaštitnom gumom i prelepim modernim mobilijarom, koja mogu da koriste i deca sa posebnim potrebama.
Nova igrališta i vizuelno i što se tiče higijene više priliče ovakvom mestu nego dotrajali luna parkovi, gumeni zamkovi, i meni najodvratnije, a mojoj kćeri omiljene, šarene loptice, koji su do skoro zauzimali veći deo Taša. Park još uvek nije u potpunosti gotov, ali će Beogradjani svakako ovog leta imati jedno novo lepše mesto za pobeći od haosa svakodnevice.
Nova igrališta i vizuelno i što se tiče higijene više priliče ovakvom mestu nego dotrajali luna parkovi, gumeni zamkovi, i meni najodvratnije, a mojoj kćeri omiljene, šarene loptice, koji su do skoro zauzimali veći deo Taša. Park još uvek nije u potpunosti gotov, ali će Beogradjani svakako ovog leta imati jedno novo lepše mesto za pobeći od haosa svakodnevice.
Izvori:
Fotografije:
1 comment:
Ja uopšte ne znam kad i kako se ta fenomen desio - roditelji koji radije vode decu u plastificirane igraonice koje je neki gedža sklepao sa kumom, nego u parkove. Ja se ne sećam da sam ikad dolazila kući kad sam bila mala. Ali, možda su danas roditelji zauzetiji, ne znam... U svakom slučaju, baš lepo da su doterali Taš. Parkovi su meni nekako, možda eto ironično, uvek bili zaštitni znak Beograda.
Post a Comment