U beogradskom zoo vrtu smo svi bili. I znamo ga napamet. Dok sam bila klinka, u zoološki me je najčešće vodio tata, a volela sam da odlazim i sa društvom iz osnovne. U zoo vrtu, na klupici ispred kaveza sa lavom, sam se pre 10 godina i prvi put poljubila sa ocem moje kćerke. Tuda sam prošetala i svakog meni važnog gosta, tokom 20 i kusur godina. Ali nisam ni sanjala da će to postati mesto gde ću odlaziti sada već jednom nedeljno.
Osnovan 1936. godine, Beo Zoo Vrt jedan je od najstarijih životinjskih vrtova u Evropi. Već po otvaranju postao je omiljeno mesto Beogradjana. Kraljica Marija je obožavala da slobodno vreme sa mladim kraljevićima provodi u Vrtu. Najgore godine koje Vrt pamti su tokom Drugog svetskog rata kada je dva puta bombardovan – 1941. od strane nemačkih fašista, i 1944. kada su ga dokrajčili saveznici. Preživeo je vrt i devedesete, kada su životinje bile toliko gladne, da su, ako im ponudite, jele i papir.
Već prvi utisak o ovom mestu, koji se stiče na osnovu ćirilične internet prezentacije (http://beozoovrt.izlog.org/) , poprilično je bedan. Opcija promeni jezik ne postoji, možete dobiti kratak info o cenama ulaznica i sažetu istoriju vrta na engleskom i ruskom jeziku. Neko će reći, to je dovoljno. Ipak, mislim da nije. Takodje, sajt nije aktuelan i ne nudi informacije o tome da na primer, u okviru zoo vrta postoji poligon za jahanje ponija, bebi zoo vrt, kao i dva kafea gde možete odmoriti uz kafu, sladoled ili parče pice.
Beo Zoo Vrt se trudi, iako im verovatno manjka novčanih sredstava. Ono što je svakako pozitivno je to da se on menja na bolje. Dosta toga je uradjeno tokom godina, ali imam utisak da se ne trude dovoljno. Na primer bebi zoo vrt –izdvojeni deo zamišljen kao kutak za decu – izgleda očajno. Osim što su tu deca, mini koze i šareni stočić i stoličice, ništa drugo ne odaje utisak „dečijeg“. Ima nekoliko praznih kaveza, i umesto nekih simpatičnih, za decu bezopasnih mladunaca, u dva se nalaze psi koji non stop laju. Mislim da nisu potrebne preterane investicije da bi se ovaj deo zoo vrta upriličio tako da deci, osim trenutne fascinacije patuljastim kozama, zaista nešto i pruži.
Vratiću se na gore pomenute koze. Moja kćerka ih obožava. Imaju i mini rogove, ali ne bodu. Vrlo su staložene i deca mogu da ih maze ili da ih hrane iz ruke, jer su potpuno bezopasne. I sve je to divno, ali tu ponuda bebi zoo vrta prestaje. Iako je idejno ovaj deo dobro osmišljen, realizacija je nekako zaostala. Nadam se da će se ovo poboljšati jer se sećam i vremena kada je bebi zoo vrt bio mnogo zanimljiviji. A do tada, odvedite decu obavezno da se druže s kozicama! Ovo je idealna prilika i da, ukoliko ga imaju, prevazidju strah od životinja.
Jahanje ponija takodje je super zabavno manjoj deci. Njih često samo razgledanje životinja u kavezima preterano ne zanima, tako da za 200 dinara po krugu možete omogućiti vašem mališanu super doživljaj. Klinci mogu da biraju izmedju jahanja ponija u sedlu i vožnje u mini kočiji. Sve je naravno pod nadzorom instruktora.
OK, „Vrt dobre nade“ možda nema prebogatu kolekciju životinja, niti najlepše primerke vrsta. Neke životinje su ofucane, neke deluju kao da su na ivici nervnog sloma, druge su već stare i vidi se da neće još dugo. Ali Beo Zoo Vrt je svakako jedno od najlepših mesta u Beogradu, gde podjednako uživaju i deca i odrasli.
Po meni, highlights zoo vrta su kenguri - uvek zabavni, uvek raspoloženi za komunikaciju, klupice ispred prelepih gracioznih žirafa, deo sa kavezima u kojima su divlje mačke – najgrandioznije životinje ovde, mali park ispred zgrade JKP Zelenilo u kome slobodno šetaju paunovi, a zečevi se kriju pod klupom ili u travi. Obavezan je i predah u jednom od dva kafea. Mi volimo onaj sa pogledom na slona. I za najmladje, naravno, već pomenti bebi zoo vrt i hipodrom sa ponijima.
No comments:
Post a Comment