Dečiji teatar - Od Puža ostade samo ljuštura

O pozorištu nismo do sada pisali jer ga nismo ni posećivali. Pre nekoliko meseci smo krenuli da obilazimo predstave za decu. Par nas je oduševilo, a neke su nam se dojmile zaista besmislenim. Bilo je i onih koje su nas potpuno razočarale.

Odmah da napomenem da je reč o predstavama za decu uzrasta do 4 godine. Moja kćerka je veliki ljubitelj odlaska u pozorište.  Iako ja nisam oduševljena onim što nudi naša dečija pozorišna scena, mi redovno svakog vikenda gledamo predstavice. Ona sa njih izlazi više manje oduševljena, a ja ne mogu a da ne primetim da sve to može mnogo bolje.

Vodič za male ljude ne planira da piše kritike predstava jer zaista nismo kompetentni za tako nešto, ali kao što smo obećali na početku, želimo i osećamo obavezu da sa vama podelimo sve što nas oduševi i razočara.

Bilo bi grubo da kažemo da nas je razočarao Branko Kockica, ali Pozorištance Puž zaista jeste. Branko ko Branko, deca ga nesebično i bezuslovno vole. Moja kćerka često kada hoće da  kaže da je gledala predstavu kaže da je gledala Branka, iako smo pogledali svega 2 predstave u Pužu.

Ne kažem, i ja sam odrastala na Branku – TV emisije, muzičke kasete i naravno pozorištance.  U moje vreme on je bio opšta kultura. Roditelji su podržavali, mi deca obožavali. Ali to je bilo pre 20 i kusur godina. 

Prvi put kada sam odvela kćer na njegovu predstavu, pomislila sam, dobro nisam više klinka, ne može to da mi bude i sada zabavno, Doduše primetila sam da ima roditelja koji crkoše od smeha. Meni se činilo simpatično, relativno poučno, ali je oduševljenje izostalo.

Drugi put, već na ulazu me iznenadila cena karte, koja je bila nešto skuplja nego inače. Ok, nema frke, tu smo. Onda na sceni ugledam Katarinu Žutić i pomislim to je zbog nje. Još je tu nekolicina polupoznatih glumaca. Dalje ne mogu ni da prepričam a da ne uvredim nekoga. Loša gluma, glumci koji odradjuju, i ono što me nekako najviše dotuklo, stekla sam utisak da nekoliko glumaca bukvalno mrzi decu.

Pozorištance Puž je dotaklo dno, ali očigledno niko u toj kući ne oseća potrbu da se sa tog dna izdigne. Oslanjaju se na brend nejm Branko i reputaciju koju su nekada imali. I briga ih, pozorište im je puno, traži se karta više. Deca misle da je Branko neki super heroj a roditelji da su priredili deci nešto spektakularno.

I da sve bude još gore, deci se na izlazu dele slatkiši sponzora, a tu je i štand na kome se prodaju kineske šarene laže. Vašar. U nadi da će nam Puž u novoj sezoni ponuditi nešto više okrećemo se proleću i otovrenim prostorima, a uskoro vas očekuju i tekstovi o onome što valja u srpskom dečijem teatru. I da ne bude da Vodič samo nešto kritikuje, evo i kratkog snimka sa predstave Nevalja princeza pa sami prosudite da li je to zaista neki kvalitet za vašu decu.