Stara dobra drvena igračka

Kao klinka nisam imala preterano mnogo igračaka. Doduše, moguće da sam imala dovoljno za ono vreme, ali naspram količine igrčaka koju poseduju današnja deca to je bilo smešno. Moji roditelji nikada nisu preterivali sa igračkama. Dobijala sam ih dozirano, uglavnom za rodjendane, novogodišnje praznike ili kao poklon sa putovanja.

Sećam se da je medj' tim igračkama bilo i drvenih. Drvene smo imali i u obdaništu. I onda su nekeko nestale, postale retro. Nisam ih više nigde vidjala, doduše nisam preterano ni zagledala. Al' su plastikaneri svakako dobili primat. Svaka prosečna porodica sa decom zatrpana je tonama neke sumnjive plastične robe.

Pre par godina, jedan prijatelj pokrenuo je proizvodnju drvenih igračaka. To me je oduševilo. Tada sam počela da kopam na tu temu i shvatila da su one u svetu već duže vreme hit. Stara, dobra, eko friendly, izdržljiva drvena igračka je zapravo od uvek bila i ostala na ceni, ali je kod nas valjda nestala kao i većina dobrih stvari u ono tužno vreme devedesetih.

Jedna od prvih igrčaka moje kćerke bila je drvena patkica koja se spuštala niz drveni tobogan. Napravio je gore pomenuti prijatelj. Negde smo je izgubili. Vidjala sam posle drvene igračke tu i tamo, uglavnom su delovale nekvalitetno. A bile su vala i ružne. Onda sam u jednom od tržnih centara spazila štand sa prelepim, šarenim, fenomenalno dizajniranim igračkama.

Plan Toys je prva zelena kompanija u svetu koja proizvodi igračke od kaučukovog drveta, bojene sojinim bojama i lepljene lepkom na bazi bilja. Ove igračke proizvedene na Tajlandu podstiču dečiju maštu, istovremeno razvijajući njihove fizičke i mentalne sposobnosti.

Pri nastanku ovih igračaka mislilo se na sve.  Njihova proizvodnja je osmišljena tako da štedi energiju i reciklira kako bi smanjili štetne uticaje na okolinu. Proizvode se po najvišim etičkim standardima, a ova kompanija je i socijalno odgovorna i uključena u niz non profit projekata. Jedan od njih je i Dečiji muzej koji prikazuje istoriju igračaka i ima niz interaktivnih izložbi koje uče decu o prirodi, društvu i životnoj sredini. Muzej se napaja solarnom energijom.

U ponudi su igračke za sve stadiume razvoja deteta. One su i kreativne i edukativne, i podeljene su u više kategorija u zavisnosti od namene i uzrasta. Kod nas se za sada prodaju samo na štandovima u dva beogradska shopping centra. Prodavci su veoma ljubazni i voljni da vam ove inovativne igračke što bolje predstave.  Sve detalje možete naći i na sajtu www.plantoys.rs.

Ukoliko ste van granica naše zemlje ili skloni internet kupovini izbor je još mnogo veći a moj drugi favorit je PINTOY ( www.pintoys.com). Ne sumnjam da ih ima još.

Fotografije:

http://www.inhabitots.com/anamalz-bendable-wooden-animal-toys/

http://www.revilotoys.co.uk/acatalog/info_323.html

http://www.educational-wooden-toys.net/2010/03/cutest-wooden-toy-shoe-you-have-ever.html

http://www.tendercargo.com/catalog/wooden-teddy-bear.html

Beo Zoo Vrt

U beogradskom zoo vrtu smo svi bili. I znamo ga napamet. Dok sam bila klinka, u zoološki me je najčešće vodio tata, a volela sam da odlazim i sa društvom iz osnovne. U zoo vrtu, na klupici ispred kaveza sa lavom, sam se pre 10 godina i prvi put poljubila sa ocem moje kćerke. Tuda sam prošetala i svakog meni važnog gosta, tokom 20 i kusur godina. Ali nisam ni sanjala da će to postati mesto gde ću odlaziti sada već jednom nedeljno.

Osnovan 1936. godine, Beo Zoo Vrt jedan je od najstarijih životinjskih vrtova u Evropi. Već po otvaranju postao je omiljeno mesto Beogradjana. Kraljica Marija  je obožavala da slobodno vreme sa mladim kraljevićima  provodi u Vrtu. Najgore godine koje Vrt pamti su tokom Drugog svetskog rata kada je dva puta bombardovan – 1941. od strane nemačkih fašista, i 1944. kada su ga dokrajčili saveznici. Preživeo je vrt i devedesete, kada su životinje bile toliko gladne, da su, ako im ponudite, jele i papir.

Već prvi utisak o ovom mestu,  koji se stiče na osnovu ćirilične internet prezentacije (http://beozoovrt.izlog.org/) , poprilično je bedan.  Opcija promeni jezik ne postoji, možete dobiti kratak info o cenama ulaznica i sažetu istoriju vrta na engleskom i ruskom jeziku. Neko će reći, to je dovoljno. Ipak,  mislim da nije.  Takodje, sajt nije aktuelan i ne nudi informacije o tome da na primer, u okviru zoo vrta postoji poligon za jahanje ponija, bebi zoo vrt, kao i dva kafea gde možete odmoriti uz kafu, sladoled ili parče pice.

Beo Zoo Vrt se trudi, iako im verovatno manjka novčanih sredstava. Ono što je svakako pozitivno je to da se on menja na bolje. Dosta toga je uradjeno tokom godina, ali imam utisak da se ne trude dovoljno. Na primer bebi zoo vrt –izdvojeni deo zamišljen kao kutak za decu – izgleda očajno. Osim što su tu deca, mini koze i šareni stočić i stoličice, ništa drugo ne odaje utisak „dečijeg“. Ima nekoliko praznih kaveza, i umesto nekih simpatičnih, za decu bezopasnih mladunaca, u dva se nalaze psi koji non stop laju. Mislim da nisu potrebne preterane investicije da bi se ovaj deo zoo vrta upriličio tako da deci, osim trenutne fascinacije patuljastim kozama, zaista nešto i pruži.

Vratiću se na gore pomenute koze.  Moja kćerka ih obožava. Imaju i mini rogove, ali ne bodu. Vrlo su staložene i deca mogu da ih maze ili da ih hrane iz ruke, jer su potpuno bezopasne. I sve je to divno, ali tu ponuda bebi zoo vrta prestaje. Iako je idejno  ovaj deo dobro osmišljen, realizacija je nekako zaostala. Nadam se da će se ovo poboljšati jer se sećam i vremena kada je bebi zoo vrt bio mnogo zanimljiviji. A do tada, odvedite decu obavezno da se druže s kozicama! Ovo je idealna prilika i da, ukoliko ga imaju, prevazidju strah od životinja.

Jahanje ponija takodje je super zabavno manjoj deci.  Njih često samo razgledanje životinja u kavezima preterano ne zanima, tako da za 200 dinara po krugu možete omogućiti vašem mališanu super doživljaj. Klinci mogu da biraju izmedju jahanja ponija u sedlu i vožnje u mini kočiji. Sve je naravno pod nadzorom instruktora.

OK, „Vrt dobre nade“ možda nema prebogatu kolekciju životinja, niti najlepše primerke vrsta. Neke životinje su  ofucane, neke deluju kao da su na ivici nervnog sloma, druge su već stare i vidi se da neće još dugo. Ali Beo Zoo Vrt je svakako jedno od najlepših mesta u Beogradu, gde podjednako uživaju i deca i odrasli.

Po meni, highlights zoo vrta su kenguri - uvek zabavni, uvek raspoloženi za komunikaciju, klupice ispred prelepih gracioznih žirafa, deo sa kavezima u kojima su divlje mačke – najgrandioznije životinje ovde, mali park ispred zgrade JKP Zelenilo u kome slobodno šetaju paunovi, a zečevi se kriju pod klupom ili u travi. Obavezan je i predah u jednom od dva kafea. Mi volimo onaj sa pogledom na slona. I za najmladje, naravno, već pomenti bebi zoo vrt i hipodrom sa ponijima.

Ukoliko vaše dete voli vožnje u luna parku, teško da ćete zaobići ovaj odmah preko puta zoološkog, gde se i vi možete pridružiti detetu na panoramskoj vožnji beogradskim karoselom, koji možda nije bečki Prater niti londonski Millenium Wheel, ali je, kako moja kuma reče, ideja  ista!

Child friendly places: Cafe Restaurant Playground

Da li vam je muka od odlazaka u restoran ili na kafu, jer vaše dete ruši čaše, ne može da se namesti i dohvati tanjir, svi ga gledaju jer mlati viljuškom ili još gore jede prstima,  a vi ne prestajete da se osećate kao slon u porcelanskoj radnji. I na kraju donosite odluku da nećete više ići nigde dok dete ne poraste i ne nauči da se ponaša. To nije rešenje, jer tek onda ništa neće naučiti. Learing by doing je moja deviza. Ja moje dete 'vučem' svuda sa sobom ali se trudim da posećujem mesta koja će i njoj prijati.

U Beogradu se na prste mogu izbrojati mesta gde dete smatraju gostom u svakom smislu. Ne kažem, ne moraju imati veliki broj stolica za hranjenje i dečiji meni na 5 strana, niti obdanište u okviru objekta da vi možete skroz da se opustite. Dovoljna je i kutija sa bojicama i parče papira, ili mogućnost poručivanja pola porcije nekog jela.

Top child friendly mesto je Playground, kafe restoran pored hotela Palace na adresi Topličin Venac 19-21.  Već duže vreme slušam o ovom fantastičnom prostoru i konceptu pa smo danas u povratku iz šetnje rešili da ga čekiramo. Pre toga sam pogledala njihov vrlo informativan sajt www.playground.co.rs, da na osnovnu njega i onoga što sam čula ispitam da li je to stvarno sve baš tako.

Deca definitivno imaju specijalan tretman - imaju svoj kutak i animatorku, predivan mali toalet sa stolom za previjanje, dečije stolice za hranjenje. Ono što me je posebno oduševilo su zdravi i maštoviti obroci za decu, a ne kao većina dečijih menija po gradu koji nude bukvalno dve stavke - pastu bolognese i piletnu sa pomfritom, što, složićete se, baš i nije izbalansiran dečiji obrok.

Meni čine uglavnom lagana jela – paste, salate, rižota, morski plodovi i riba. Za one koji ne mogu bez konkrtetnijeg zalogaja tu su biftek ili piletina na više načina. Ono malo što smo mi probali, bilo je ukusno. Deca mogu da biraju izmedju desetak jela, od kojih toplo preporučujem rezance bifteka i povrća sa pirinčem u slatkom sosu. Ovo možda nije restoran koji će vas fascinirati klopom, ali je svakako mesto gde u prijatnom ambijentu možete da predahnete, prezalogajite, iskafenišete ili popijete koktel a da pritom i vašim mališanima, ukoliko su sa vama, bude super!

I da ne bude zabune, Playground nije igraonica, niti park za decu, ali je jedan predivan ambijent gde se i sa malim detetom možete osećati kao cenjen gost - uživati u porodičnom ručku ili trač partiji sa prijateljima, dok se deca zabavljaju u sigurnim rukama.


          Zašto će deca voleti:

• Originalan enterijer vrlo zanimljivog kolorita
• Prijatno osoblje
• Dečiji kutak (11-18 h) sa obučenom animatorkom
• Dečiji toalet sa mini sanitarijama i stolom za presvlačenje
• Bogat dečiji meni 
• Stolice za hranjenje

Fotografije:
www.playground.co.rs

      

Beogradska izletišta – Salaš Stremen

Veliki broj Beogradjana teško da može da nabroji sva izletišta koja okružuju Beograd, uglavnom znaju Adu, Avalu i onda im sledeća na pamet pada Fruška Gora, koja je zapravo novosadsko izletište.

Neki su već napustili Beograd i uveliko uživaju kojekuda, a za nas koji smo ostali za Uskršnje praznike u gradu ostaje da na primer proberemo neko od mnogobrojnih izletišta nadomak Beograda i makar jedan dan odvedemo klince u prirodu.

Danas želim da vam predstavim Salaš Stremen koji se nalazi u Jakovu, Opština Surčin, dvadesetak km od Beograda.  Doduše put od centra Surčina do Jakova je pun rupa i morate voziti opreznije, ali vredi ga preći. Jer vas tamo čeka pravi raj za decu.

Uputite se surčinskim putem od Novog Beograda ka aerodromu i kada stignete u centar Surčina na velikoj raskrsnici na semaforu idite levo.  I onda pravo ka Jakovu,  pratite table. U Jakovu najbolje pitajte za salaš a mozda ima i neka tabla, ja je makar nisam uočila. 

Ovo nije samo salaš ovo je i mini hipodrom. Omiljena životinja moje kćerke je konj ili kako ga ona uporno zove noj tako da ne moram da opisujem njeno oduševljenje.  A oduševljenja su se nizala – konji, psi, mačke, prelepa zelena gusta trava, dečiji park sa drvenim mobilijarom, mini trampolina.

U okviru salaša nalazi se Konjički klub 'Stremen' gde možete učiti tehnike jahanja,  baviti se konjičkim sportom ili uzivati u rekreativnom i terenskom jahanju, a za najmladje nude šetnje na konjima ili poniju.

Ovde nije kraj, nude se i vožnje fijakerom ili pak konjobusom za veće grupe. Mozete iznajmiti i bicikl za svega 200 dinara na sat, a ljubazni konobar nam reče  da može i dva! Tu je i restoran sa tradicionalnom srpskom kuhinjom sremačkog podneblja.  Mi ovoga puta ništa nismo probali, ali smo uživali u bašti restorana uz popodnevnu kaficu.  Cene su koliko smo uspeli da vidimo pristojne.

U toku su tematski dani u okviru kojih vaša deca i vi možete uživati u novim različitim ukusima. Salaš Stremen ima lepu internet prezentaciju gde se možete informisati o svim detaljima i pogledati bogatu foto galeriju,  a dole pogledajte fotografije koje sam napravila danas.

Prolećni almanah salaša Stremen:

22.04.-25.04.2011. Dani Koprive

29.04.-03.05.2011.  Dani Maslačka

07.05.-08.05.2011. Dani Gljiva

14.05.-15.05.2011. Dani Zelja

Gde kupujete dečije knjige?

Dečija literatura je širok pojam, uprošćeno to su knjige koje biraju deca. Da bi deca birala knjige one im moraju biti ponudjene. Deca vole knjige. Moja kćerka je obožavala onu simple gumenu knjigu koju imaju uglavnom sva deca već u najranijim mesecima. Gledam je sa kojom strašću već sa nepune tri godine uzima svoje knjige sa police i jurca na kauč da joj po ko zna koji put čitam istu priču, i prisećam se koliko sam volela da mi roditelji čitaju bajke pred spavanje.

Neke priče, kao što je Robin Hud (Robin Hood,1450 g.) napisane u 15. veku, iako nisu napisane posebno za decu,  fascinirale su decu vekovima. Prva knjiga napisana i ilustrovana baš za decu pojavila se u 17 veku u Češkoj, a iz tog vremena potiču i bajke Pepeljuga, Mačak u čizmama, Crvenkapa. 

Šta ima lepše za dete nego da ušuškano u krevetu sa roditeljem lista omiljenu knjigu. Osim što podstiče emotivni razvoj, govor i komunikaciju, prisutnost knjiga u najranijem uzrastu kod mališana stvara zdrav odnos prema knjizi koji im može biti od koristi tokom školovanja. Naravno, ne treba ništa forsirati ali decu svakako treba okružiti knjigama. Ukoliko ste prezaposleni, uvedite makar priču pred spavanje, to smiruje decu i daje vam priliku da uživate zajedno.

Potrudite se oko izbora dečijih knjiga. Danas u Beogradu ima veliki izbor knjižara koje nude dečije knjige najrazličitijih sadržaja. Infomišite se koje knjige su adekvatne za koji uzrast, pogotovo ako dete već nema samo posebnih zelja. Nije poenta samo da su knjige dostupne već i da su smislene i primerene godinama deteta. Iz iskustva znam da su za najmladje pogodne upadljive šarene knjige tvrdih korica sa više slika a manje teksta, sa kratkim pesmicama,prozorčićima koji se otvaraju i skrivalicama. Oni vole i knjige sa likovima iz omiljenih crtaća.

Klub čitalaca Beli Put

Ovom prilikom vam preporučujem izdavačku kuću Beli Put (http://www.beliput.rs/) i njihovu knjižaru u Kondinoj 16. Njihova izdanja možete kupovati i on-line. Prvom kupovinom postajate član njihovog Kluba čitalaca i svaki sledeći put ostvarujete 15% popusta. Ovo je jedna mala simpatična knjižara koja me je odmah kupila. U njoj nije standardna ponuda knjiga kakvu srećemo u većini knjižara. Ima svega  - slikovnice, darovnice, stripovi, grafičke novele, edukativne knjige i veliki izbor najrazličitije dečije književnosti.

Vodič za male ljude promoviše čitanje kao lepu naviku kod dece i trudiće se da vas regularno informiše na ovu temu. Pozivam vas da podelite sa nama gde kupujete dečije knjige, kao i da preporučite knjige koje su oduševile vašu decu i vas.

“We shouldn't teach great books; we should teach a love of reading.”

B.F. Skinner

“We shouldn't teach great books; we should teach a love of reading.” 

B.F. Skinner

Preporuka:

http://www.beliput.rs/

Fotografije:

http://blog.awmonline.com.au/2008/12/21/awkward-awards-for-childrens-literature/

http://www.nytimes.com/2009/04/12/books/review/Bookshelf-t.html

http://www.telegraph.co.uk/culture/books/fictionreviews/3669505/Christmas-books-Illustrated-childrens-books.html

Uskršnji predlog: uključite decu u farbanje jaja!

Ne retko čujem žene kako se žale “Jao moram da farbam jaja.“  Ne moraš! Farbanje jaja treba da bude razonoda a ne obaveza. Stekla sam utisak da žene farbanje jaja odradjuju. Oko Uskrsa okružuju nas tone istovetno ofarbanih jaja, šifra: veštačke boje iz kesice + jeftine neuredno zalepljene nalepnice. Svi nešto idu na kvantitet, a ne na kvalitet. Kod nas se deca vrlo retko uključuju u avanturu farbanja jaja. Uglavnom se samo uoči praznika pojavi zdela puna jaja na stolu.

Moja majka je uvek farbala jaja lukovinom, ali se sećam i da smo crtale po jajima i maštovito ih ukrašavale. Kasnije kada sam došla u tinejdž godine taj običaj je isčezao. Mislim da smo ovog Uskrsa moja kćerka i ja spremne da ustanovimo naš novi mali ritual.

Jaja možete ulepšavati  na mnogo načina, pustite mašti na volju. Neka osnovna pravila su: pred farbanje valja da jaje odstoji tri sata na sobnoj temperaturi, u vodu osim boje ili lukovine treba dodati jednu kašiku soli i malo sirćeta, a posle kuvanja ih premazati nauljenom krpom. Za potrebe ukrašavanja i zabave sa decom preporučujem da koristite drvena ili jaja od stiropora.

ovo smo mi napravili

Tehnike su razne, od crtanja voskom i pravljenja efekta kamenog/mermernog jajeta do najrazličitijih načina slikanja po jajima – vodenim bojama, tušem ili specijalnim flomasterima. Ova poslednja je najpogodnija za manju decu. Na jaja možete i lepiti sve i svašta – začine, zrnevlje, pesak u boji, materijale. Za one manje kreativne internet nudi pregršt ideja. Pustite mašti na volju i uživajte u čarima praznika sa vašom decom!

                                                                      

Inspiracija:

http://www.hobbyart-chemaco.hr/default.asp?IDCat=55&IDArt=212

http://www.jaje.rs/index_sr.html

http://www.hranaivino.tv/SR/ishrana/v-jajca.html
http://www.thefoodieskitchen.com/2011/03/easter-egg-dyeing/

Fotografije:

http://www.ytti.de/ostereier-bemalen-bekleben-verzieren-acrylfarbe-8656/

http://kucnecarolje.blogger.ba/
http://www.nicetyle.com/decor/easter-egg-decoration.html
http://www.oa-aktuell.de/aktuelles/ostereier-bemalen-fuer-kinder-eid795.html
http://www.gesundes-spielen.de/wp-content/uploads/2011/04/ostereier2_flickr-titilaflora.jpg
http://www.thefoodieskitchen.com/2011/03/easter-egg-dyeing/

Tašmajdan u novom odelu!

Vikend, prvi sunčan dan 2011. godine, Beograd, u blizini Taša. Mama užurbano hoda i požuruje sina koji se vuče za njom: „Ubrzaj se malo, zatvoriće se igraonica!"

Gore pomenuta situacija me je i navela da počnem da pišem blog. Šokirana sam time da roditelji po lepom vremenu vode decu u igraonicu. Generalno ne razumem ni koncept da se napolje ne ide kada je hladno. Al 'ajd. Svaka budala zna da je biti napolju pre svega zdravo, da ne pričamo o drugim prednostima boravka na otvorenom, pogotovo u prirodi. Veliki broj roditelja bira lakši put, dete bace u igraonicu, oni na kaficu, mozak na ispašicu. I to je ok, ali samo kao povremeni izlet a nikako kao life style.

Beograd ima 65 parkova! Neke ni ne primećujemo iako svakodnevn prolazimo pored njih, a neki su zvezde turističke ponude Beograda. Da li ste znali da se prvi javni park oivičen ulicama Kneza Miloša, Nemanjinom i Balkanskom zove Finansijski park i da datira još iz 1864. godine, ili da se park kod Vukovog spomenika zapravo zove Park Ćirila i Metodija.

Park u kome moja kćerka provodi najviše vremena je Tašmajdanski park. Prvobitno kamenolom, Tašmajdan (turski taš - kamen, majdan - rudnik) je tek urbanističkim planom iz 1950. godine prvi put zamišljen kao park. Lagumi i pećine ispod Taša kriju ostatke starog rimskog vodovoda, rudnika kamena, crkvenih relikvija i kripti, vojnih skloništa i tunela. Ovde se nalazilo i staro Beogradsko groblje. Oko stare crkve Sv. Marka, srušene u bombardovanju 1941. godine, sahranjivani su velikani tog vremena Kolarac, Daničić, Jakšić, Josif Pančić, a medju poslednjima sahranjeni su Draga Mašin i Miloš Obrenović. Ovde se Srbija 1830. godine rešila turskog ropstva. Stariji istoričari čak tvrde da su mošti Sv. Save zapravo spaljene ovde, prostoru koji se tada nazivao Mali Vračar, a ne na današnjem Vračaru gde je sagradjen i hram ovom svecu.

Osim burne istorije po kojoj se može kopati u nedogled, Taš Beogradjanima nudi prvoklasnu gradsku oazu. Renoviranje Velikog Taša se ovih dana privodi kraju. Dva dečija igrališta su dobila novo ruho and we like it! Tu su i sprave za fitnes na otvorenom kao i ogradjen poligon za pse. Očekuje se još trim staza, kutak za šah, kutak za penzionere, nadstrešnica nad baštom restorana Šansa kao i info punktovi. A kao šlag na tortu dolaze dve bronzane skulpture, Milorada Pavića i azerbejdžanskog vodje Gajdara Alijeva kao i svetlosno-muzička fontana. Zvuči kič?

U javnosti su se već povele polemike o tome da nove postavljene klupe nisu u duhu Beograda, da su neudobne, da je posečeno previše zdravog drveća, da je restoran Madera proširio parking na račun travnate površine, da skulpturi azerbejdžanskog diktatora ovde nije mesto. Kritike je uvek na pretek. Ja preporučujem dva fenomenalna nova dečija igrališta, sa zaštitnom gumom i prelepim modernim mobilijarom, koja mogu da koriste i deca sa posebnim potrebama. 


Nova igrališta i vizuelno i što se tiče higijene više priliče ovakvom mestu nego dotrajali luna parkovi, gumeni zamkovi, i meni najodvratnije, a mojoj kćeri omiljene, šarene loptice, koji su do skoro zauzimali veći deo Taša. Park još uvek nije u potpunosti gotov, ali će Beogradjani svakako ovog leta imati jedno novo lepše mesto za pobeći od haosa svakodnevice. 

Izvori:

www.zelenibeograd.org.rs

www.novosti.rs

http://benke.co.uk/

http://www.vumidet.net

Fotografije:

http://forum.krstarica.com
privatno vlasništvo